Opis

Kreativne industrije (KI) ili u širem smislu kulturne i kreatine industrije (KKI) postale su svetska najbrže rastuća ekonomija poslednjih godina. Kreativne industrije generišu ogromno ekonomsko bogatstvo širom planete. Vrednost globalnog tržišta kreativnih industrija procenjuje se na $1.3 triliona, prema UNCTAD [1]. Kreativne i kulturne industrije u OECD beleže godišnji rast između 5 i 20%. KKI u Evropi kreiraju prihod od 535.9 milijardi EUR, i doprinose sa 4.2% u evropskom BDP-u. Ovaj sektor je 3. najveći poslodavac, nakon građevine , i sektora hrane i pića.


Izraz ‘’kreativne industrije’’ prvi put je uveden 1944, od strane Adorna and Horkheimera. Oni su koristili ovaj izraz da opišu stvaranje, industrijsku reprodukciju i masovnu distribuciju kulturnih dela.

Kasnije ’90-ih, u Australiji i UK, kconcept se dalje razvio u koncept kreativne ekonomije. Kreativna ekonomija naglašava kreativnost i posmatra je kao pokretača inovacija, tehnoloških promena i kao komparativnu prednost u razvoju poslovanja.

Evropski parlament (2016) KKI definiše kao “one industrije koje su zasnovane na kulturnim vrednostima, kulturnim različitostima, individualnoj i/ili kolektivnoj kreativnosti, veštinama i talentima, sa potencijalom da generiše inovacije, bogatstvo i poslove, kroz kreiranje socijalnih i ekonomskih vrednosti, posebno od intelektualne svojine”.

U dokumentu Green Paper 2010, Evropske Komsije, kulturne industrije uključuju, pored tradicionalnih umetničkih sektora (izvođačke umetnosti, vizuelne umetnosti, kulturno nasleđe – uključujući i javni sektor), film, DVD i video, televizija i radio, video igre, novi medije, muziku, knjige i štampu.


[1] UNCTAD – United Nations Conference on Trade and Development

Projekat Kreativna fabrika talenata (KFT) prvenstveno je usmeren na sledeće kreativne biznise: 

  • Vizuelne i izvođačke umetnosti
  • Zanatstvo
  • Tržište umetnina i antikviteta
  • Moda
  • Muzika i ples

Ključne statistike zapošljavanja u KKI

  •  2015, 8.4 miliona ljudi radilo je u kulturnim i kreativnim industrijama u evropskoj zajednici, što čini 3.7% ukupnog EU zapošljavanja
  •  U velikim evropskim gradovima 1 od 7 poslova je u KKI
  •  U EU više ljudi radi u kreativnim industrijama nego u automobilskom sektoru
  •  Najveći poslodavci u KKI u Evrop su: vizuelne umetnosti, izvođačke umetnosti i muzička industrija, sa otprilike ½ zaposlenih u KKI u 2012
  •  Najveći kreatori prometa u KKI sektoru u EU su: vizuelne umetnosti, oglašavanje (advertajzing) i TV
  •  2.45 miliona kompanija u EU pripada kreativnim industrijama
  •  Evropski KKI sektor je dominantno sačinjen od 95% od mikro i malih biznisa. U proseku svaki biznis zapošljava 2 – 3 osobe.

Samo-refleksija

1. Kako biste opisali svojim rečima kreativne industrije?

2. Po vašem mišljenju, zašto su kulturne industrije važne za zajednice i ljude?

3. Kako bi svet izgledao bez kreativnih industrija?

Project Number: 2020-1-LT01-KA204-077959
The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.